Ljubav.. koja ljubav?
Gledam u sat i shvatam da kasnis. U mom srcu se stvara cemer i nekakav jad i bol, koji danima drzim u sebi i ne pustam. Zelim ti reci i pokazati, ali ne uspevam. Reci ne izlaze, glas se ne cuje. Izgleda da ce to za nas ostati neobjavljena prica, koju cemo i ja i ti znati, ali niko nece imati hrabrosti da je isprica. Osecaj koji sam imala..znala sam da ce me kostati svega, i zivota, i sadasnjosti.. Sanjarenja su ubrzo pocela. Kao i na svakom pocetku kada te osoba privuce... Ubrzo su se i ostvarila. Bilo je tako, tako brzo. Srce je lupalo, ruke se znojile, noge oduzele...na svaki dodir i moment i slatku rec. Nisam smela da dopustim. To je sve sto mogu reci. Nisam smela. I na kraju, desilo se jedno. Ti si poceo da odustajes. Iz cudnog razloga, poceo si da odbijas sve ono sto sam davala. I, zato sada pisem ovaj blog, da ispricam nasu pricu do kraja, i kazem sve reci koje ti nisi mogao. Volim te, i tebe, i tvoje bezobrazno zelene..