Jedan zivot, jedan san, da smo bogati i mladi.

Bez ikakvih reci...

Dim kulja, sve vise sumnjam da cu ikada izaci iz mulja, moj elan je poljuljan, igra je sve grublja, sad ne mogu da istrajem. Priznajem da mi treba ljubav, neko u koga mogu da se uzdam. Hocu kralja pored sebe da me izvede iz dusevne bede, da me podseti na stvari koje su vredne borbe, da me njegove oci bodre u bici protiv horde, da mi sanira povrede i odvede do pobede. Nova casa se uliva, ruke je sve nesigurnija. Sto je srce praznije, piksla je sve punija. Samoća ubija, suza se niz obraz sliva a ja kažem svima.. to je od dima. Sve sto imam iza sebe je inat, ne teraj me da priznam da nemam nista..../ A, ipak, mozda sam od onih koji se celog zivota boje i za svaki poraz traze izgovore../

Smeh.. kulijana. To je sve sto mogu sada da uradim. Moje mutne, plave oci su prepune realnoscu, te arome bola i nesigurnosti. Pogled spustam, a glavu dizem.. ne umem ja ovo. Dusa je prazna, a ustvari je puna. Da li boli kada sedis sam u sobi, a u vazduhu se oseca tuga i cemer, dim se sve vise dize do plafona, i samo se vidis ti, u ogledalu tvoje mracne licnosti. Ne znas sta da radis. Osecas da cilja zapravo i nema. Sve nekakve krivine, krivi putevi.. Zelim poceti od nule. Treba mi odmor.