Jedan zivot, jedan san, da smo bogati i mladi.

Nešto poput.. ?

Dan za danom ide. Ništa korisno, ništa novo. Samo dani, puni istih navika i raspoloženja. Samo se vreme menja. Šetaš, spavaš, jedeš, piješ, slušaš i nagledaš se svih sranja i ljudi. I to je to. Zatvori oči i zaboravi na njih. Odmoriš se. I onda ustaneš ponovo. Progutaš, prećutiš, predješ. I onda ponovo. I onda se zaljubiš. Počneš da zaostaješ u školi, da bežiš sa časova, da izbegavaš ljude koji su ti bili najbliži i koji su bili tu sve vreme dok si umirao, slušali te i trpeli kako sereš i plačeš o životu. Pored tih ljudi prodješ kao da ih ne poznaješ. Više nije bitna drugarica, niti drug. Izlazite svaku noć i uživate. Ti pomisliš da  je on taj ili ta i da je vredan. Onda ukapiraš da te laže, potkrada i jebe u zdrav mozak. Ostaviš ga i nemaš nikog. Je l vredno bilo? Ne. E, pa srećo, sad ustani i jebi ceo svet. Ustani i prestani da ležiš na zemlji ako te je jedan metak pogodio. Uzmi žarač i zatvori rane BOLOM.