Jedan zivot, jedan san, da smo bogati i mladi.

Noć je ono najgore što me očekuje. Preguram ja dan, istrpi tvoja princeza bez krune, nekako...Pregrizem, progutam, prećutim.. A Mesec što sjaji i prepoznaje samo mene na prozoru zagledana u mračnu prazninu bez početka i kraja.. Zvezde se gase, a neke sjaje najjačim sjajem, pune energije.. a ja sam i dalje slaba.. ista, svake noći.. Očekuje me on u snovima, a ne da mi spavati. Nešto poput slatke muke. Dok ne zaspem, pretrpim ono moje neprestano iščekivanje da mi pošalje poruku, poziv... da će mi doći i povući me za jaknu i pribiti uz sebe, da će proći njegovom rukom kroz moju gustu, crnu kosu... Onda zaspim najčvršćim snom i ne budim se dok ga se ne zasitim...dok moje nedostajanje ne umine i dok se krik ne utiša u hladnim jutrima. 

Pobeci negde daleko. Bez kompasa, bez ciljeva, bez puteva, bez emocija, bez icega. Njegov peceni pogled ispod obrva kada se najmanje nadam da me gleda, one njegove zelene bezobrazne oci i pogled koji me zove. Njegova ramena, koja mi ulivaju sigurnost i osecaj neopisive toplote. Njegovi poljupci u celo, puni ljubavi i nade. Njegova strast i njegova brzina na koju bi me poljubio i pribio uza zid. Nacin na koji me grli i drzi. Nacin na koji me steze kada se ja otimam. Njegove usne blizu mojih, njegova ruka na mojem vratu. Njegova ruka na mojem stomaku. Sedi onako mirno, drzi cigaretu u rukama i ceska me po kolenu. Nacin na koji me ujeda. Nacin na koji spava na mojim kolenima. Nacin na koji se ljuti. Nacin na koji drzi cigaretu i uvlaci dim. Onaj njegov klosarski hod. Nacin na koji se smeje i zatvori oci. Ono njegovo prvo "Mogu li da se naslonim na tebe da ti slusam kako ti srce kuca?" Ono njegovo " Zaboravila si nesto da mi das...-Sta? -Ruku." Ono njegovo "Izazov..poljubi me." .. Ono njegovo "Zelim te." Ono kada me povuce za jaknu i pribije uz sebe. Ono kada ga guram da padne u reku. One njegove ruke oko mog struka. Ono prvo drzanje za ruku u njegovim kolima. Ona prva ruza. Onaj prvi cvet koji je ubrao u njegovoj basti. Ono njegovo JEBENO SVE...

Ako trazis nekoga, nekoga za setanje, onda ja sam ta za tebe. Ako trazis nekoga, nekoga za plakanja, onda ja sam rame za tebe. Uzmi me, to je sudbina, ima onih koji zakljucaju srce poput dragog kamena. GDE SI NESTAO? GDE? 

Dim kulja, sve vise sumnjam da cu ikada izaci iz mulja, moj elan je poljuljan, igra je sve grublja, sad ne mogu da istrajem. Priznajem da mi treba ljubav, neko u koga mogu da se uzdam. Hocu kralja pored sebe da me izvede iz dusevne bede, da me podseti na stvari koje su vredne borbe, da me njegove oci bodre u bici protiv horde, da mi sanira povrede i odvede do pobede. Nova casa se uliva, ruke je sve nesigurnija. Sto je srce praznije, piksla je sve punija. Samoća ubija, suza se niz obraz sliva a ja kažem svima.. to je od dima. Sve sto imam iza sebe je inat, ne teraj me da priznam da nemam nista..../ A, ipak, mozda sam od onih koji se celog zivota boje i za svaki poraz traze izgovore../

Smeh.. kulijana. To je sve sto mogu sada da uradim. Moje mutne, plave oci su prepune realnoscu, te arome bola i nesigurnosti. Pogled spustam, a glavu dizem.. ne umem ja ovo. Dusa je prazna, a ustvari je puna. Da li boli kada sedis sam u sobi, a u vazduhu se oseca tuga i cemer, dim se sve vise dize do plafona, i samo se vidis ti, u ogledalu tvoje mracne licnosti. Ne znas sta da radis. Osecas da cilja zapravo i nema. Sve nekakve krivine, krivi putevi.. Zelim poceti od nule. Treba mi odmor.